Od do

Sidin pri neki dan u mom tinelu na Pjaci, onako ledjero, bacim oko na furešte oko sebe, konobar mi dobaci foje, oće reć Slobodnu Dalmaciju. Asti ga, otakd nisam vazeja u ruke tu olovnu kartu, znate ono; tinta vam po prstima a za okrenit stranicu triba koji put polizat prst jer listovi su nešto u plitko, zgusnuti…

Većina nas, odmar okrene zadnju stranicu i krene čitat odizat ...navika je jebena stvar! Čim okreneš zadnju stranicu, jemaš malo informacija o kulturi i ča se se događa u gradu i tad dolaze šonete!!

Soneta vam je osmrtnica. Jbte koliko splićani otišlo, kad među njima šjor Špiro Jelaska, dite splitskeg puka, Varoša, čovik koji je cili svoj život timbra na čakaštvini, glumija u svim kultnim serijama, Malo misto, Velo misto, Čovik i po…i da ne nabrajan jer neću fermat još po ure ...

A baš san pri neki dana, nešto opalija na google, da vidim koliko jema taj naš doajen godin, kad ono nigdi ne piše koje je godište ?? Satra san, al nisam nigdi uspija pročirit koliko zaista jema godin, po mojoj procjeni priko devedest. Pogledan sonetu, da vidim onu famoznu crticu između, život, ne piše ništa ...bijanco ...evala šjor Špiro !

Ostat će  u sićanju meni ka dite, kad bi me baba i dida vodili na splitsku tombolu, na fjeru sv. Duje, a šjor Špiro je bija zadužen govorit koji je broj iz saketa ( kese ) izvukla dičja ruka. Judi moji, koji bi to mirakul bija, za svaki broj skoro, a jema ih 90, ima je priču oli ti ga zamjensko ime ...to je bila divota slušat, dok držiš oni buletin od tiketa i zaokružuješ brojke.

Jednom zgodom baba mi začepila uši jer je Špiro reka na sav glas ženske nogeeeeeeeeee, što oće reć broj 77...juda 13, oli ti ga ludi broj, svaki koji je jema 0 počeja bi sa zeroooooo ...pa dva brata brkata, gobavi broj ...bila je teška zajebancija a taj njegov splitki govor je baca sve u trans pa i one valje koji to nisu razumili ...

Eto tako me prizadnja strana sjebala, a jopet se za lipim sićanjima vratija u onu mladost, prošlost koja  bila puno lipšja nego ovo sve danas. Fala ti Špiro za svaku izgovorenu besidu, barketu, bija si dite puka, identitet splitskeg, onog furbanjskog, i tako si otiša bez one crtice između ...pa nek se misle ...kraja nima !

Nadan se da je gori sad klapa malo pojačana i da je zajebancija svaki dan ...

Evala ti ma di ja bija ...

U prolazu

Evala , dugo nisan timbra koje slovo na ovu virtualnu kartu, bez vonja, i ono kad ti se pero zapliće kroz prste dok ti misli klizidu ...

Oparila me ova vrućina. Odkad znan za sebe i Vivaldija, jemaju četiri godišnja doba. Ovo lito je doslovno pakleno. Sad se sitin da su stari uvik govorili : pasje vrućine ...ne znan ča je pas tu kriv i kako to njemu izgleda. Pas je pas a čovik je čovik, jebaji ga ...taki je život !

Sitin se jedne beside ; Ovaj život je test, samo test. Da je to pravi život, valjda bi nam dali upute di da gremo i ča da radimo.

Pošto neman uputa mogu pisat i pizdarije, testirat svoj morbidni mozak na ovu vrućinu ...

Tribalo bi ka napisat par besidi da izgleda članak, možeš ga jebat, mozak mi arija, sunce me oparilo ka čokot.

Sinoć su bile suze Sv. Lovre, tribalo leć na ledinu, šentadu, zabacit glavu i jemat veličanstven prizor, pogledat Anđeoski rođendan. Zaželit želju, promislit na najmilije, bit s njima u tom bezvrimenskom svodu. Jemat neku svoju zvizdu padalicu ...stopit se s njon ...i pod zvizdama zaspat. Judi zamislite ; nebo vam lancun !!

Tako mi pade na pamet, da bi čovik triba u živetnom naponu snage, otić sa oveg svita. Pritvorit se u nešto drugo, galeba ili lava. Gledat od sada život njihovim očima ...dilit iskonsku prirodu, snagu, zakone. Uživat u slobodi duha, more, sirene, valovi, šuma. Kako je reka jedan moj prijatelj, od čovika do galeba !!

Volite se ljudožderi !!

Znan da nisan ništa pametno napisa. Tija san ubit po ure, maknit šporke misli, jemat svoj kutak ...zaželit jednoj mladoj zvizdi da se rikupera, vrati tamo di joj misto, i zasja ka nikad ...

drži se Nina

Adio vam ga se